Strategija 2020

Po oceni akademika Dejana Popovića, mogućnost za zapošljavanjem preko 20.000 ljudi u IT sektoru je fama

"Država ne razlikuje tipove IT stručnjaka"

* Moramo da razgraničimo softvere ozbiljnog tipa, od onih uspešnih kompanija koji su napravile biznis, ali je za njihove potrebe sasvim dovoljno da imaju "polupismene" programere

Sve brojke o potrebama zapošljavanja u IT sektoru su paušalne, bez kriterijuma i ikakvog plana, kako se generalno barata brojkama kod nas.

 

Foto: VREME/ Marija Janković

Prvi problem nastaje kada se kaže softver – niko ne zna na šta se tu misli. Mi moramo da razgraničimo softvere ozbiljnog tipa koji proizvode inovacije i stvaraju neku novu vrednost na globalnom nivou, od onih uspešnih kompanija koje su napravile biznis, ali je za njihove potrebe sasvim dovoljno da imaju „polupismene“ programere, koji su talentovani i mogu dobro da odrade neki posao, to država ne vidi i ne razlikuje – objašnjava akademik Dejan Popović, dugogodišnji profesor Elektrotehničkog fakulteta i profesor emeritus na Univerzitetu Alborg u Danskoj, u razgovoru za Danas.

* U nekom trenutku u našim medijima pojavila se brojka od oko 20.000 mogućih radnih mesta u IT sektoru, da li zaista postoji potreba za tolikim brojem stručnjaka iz ove oblasti?

– Prvi problem nastaje kada se kaže softver – to ne da je paušalno, to je bez mere i kriterijuma kao i svi drugi procesi ovde. Najveći broj ljudi koji su potrebni u nekom delu IT-a, da ga nazovem programskom, jesu „polupismeni“ programeri, koji treba da naprave neke sitne stvari, ne da razvijaju globalni softver. I zato kada se kaže da nam fali 22.000 stručnjaka onda bi to trebalo razvrstati i reći ko šta tu zapravo radi. To niko živ nije napravio, nema nikakve klasifikacije, na najvećem broju mesta ti poluobrazovani ljudi, koji su talentovani mogu jako dobro da urade posao. To je potpuno fantastično, oni mogu da urade neverovatne stvari i imaju znanja za kombinovanje, međutim to nije globalno rešenje zapošljavanja.

Matić: Sistemski uvesti informatiku u osnovne škole

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić izjavila je danas da se taj resor zalaže za sistemsko uvođenje informatike i logaritamskog programiranja u osnovne škole.

BEOGRAD - Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić izjavila je danas da se taj resor zalaže za sistemsko uvođenje informatike i algoritamskog programiranja u osnovne škole.

Time bi, kazala je Matićeva, bio uveden sistemski pristup uvođenja tih predmeta u škole, a deca bi shvatila da savremene tehnologije nisu samo zabava, već mnogo više od toga.

ЕПА Конференција 2017 - Сатница

Средња школа за економију, право и администрацију организује своју другу годишњу конференцију под  називом „Информационо-комуникационе технологије у образовању“ која ће бити одржана у згради Задужбине Илије М. Коларца, Студентски трг број 5, Београд, 5. априла 2017. године, у времену од 10:00 до 17:30 часова.

Конференција је намењена образовним институцијама и свима онима који на различитим нивоима ангажовања учествују у процесу образовања: онима који креирају образовне програме, који те програме реализују, као и корисницима образовних методологија, садржаја и средстава.

Циљ конференције је унапређивање образовно-васпитног рада подизањем компетенција наставника кроз примере наставних и ваннаставних активности у којима су ефикасно примењене информационо-комуникационе технологије.
На конференцији ће се кроз стручна саопштења запослених у образовним установама изнети позитивна искуства у примени ИКТ у образовању, кроз приказе, анализу и вредновање искуства у реализацији наставе, ваннаставних активности и облика у којима се остварују међупредметне компетенције.

Конференцију је Завод за унапређивање образовања и васпитања акредитовао као стручни скуп, а представљени радови са конференције биће објављени у Зборнику.
У текућем настојању да информатика добије други третман у образовном процесу, а наставници побољшају своје дигиталне компетенције неопходно је повећати видљивост оваквих скупова јавности и медијима, чему би Ваше присуство на конференцији веома допринело.

Верујемо да су мотивисани и оснажени наставници неопходан предуслов за постизање дигиталне зрелости ученика.

Пратећи програм конференције је изложба робота, ардуина и ученичких и наставничких достигнућа из целе Србије у програмирању робота.

Подршку Конференцији за сада су потврдили: Задужбина Илије М. Коларца, Друштво за информатику Србије, Педагошко друштво информатичара Србије, Удружење Е-развој, Асоцијација информатичких друштава Србије - ЈИСА.

Zajednička akcija Fondacija petlja i Inicijative digitalna Srbija - Počinju časovi programiranja za osnovce

Đaci petog i šestog razreda osnovne škole počinju da uče programiranje po novom nastavnom programu. Tokom jeseni gotovo 800 profesora informatike iz cele Srbije prošlo je obuku koji je organizovala Fondacija Petlja kako bi sad u drugom polugodištu pomogli đacima da sa lakoćom savladaju osnove programiranja. „Petlja“ je interaktivni internet portal na kome se nalaze besplatni priručnici, praktikumi i zbirke osmišljeni da pomognu u nastavi računarstva.

 
Zajednička akcija Fondacija petlja i Inicijative digitalna SrbijaFoto: DigitalSerbia / Arhiva

Profesor Đuro Pađan iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, ističe prednosti rada sa „Petljom“: „Materijalima koje koriste na času đaci mogu da pristupe od kuće. Nastavnik može da prati rad učenika koji rešavaju zadatke, da vidi koliko im je vremena bilo potrebno i da li su dobro rešili. U ovom uzrastu važna je uloga nastavnika da može da odgovori na sva njihova pitanja. Verujem da će kasnije materijale moći da i sami koriste“ kaže Pađan. Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja kaže da program lako koriste i nastavnici i deca: „Nije reč samo o programiranju već o načinu razmišljanja i razvijanju veština koje su svima potrebne. Svet ide ka tome da su u prednosti oni koji će osmišljavati šta treba da uradi neka mašina. Kada automatizovanom sistemu kažemo šta treba da se uradi, to je zapravo algoritamsko razmišljanje i to razvijamo učenjem programiranja“.