Strategija 2020

Каква информатика је потребна нашим школама

Замислите само колико би наша економија напредовала кад би деца систематски учила најмодернију информатику
Аутор: Исток Павловићсубота, 27.08.2016. у 08:15
 
PC_Ucionica_deca
Овог лета видели смо тужну вест да информатика није усвојена као обавезни предмет у школама. С друге стране, премијер Вучић је у свом експозеу најавио ИТ индустрију као један од приоритета у програму Владе. Имао сам прилику да из прве руке поразговарам с људима који су креирали нови школски програм за информатику, а с обзиром на то да се бавим овим послом, желео бих овде из прве руке да кажем како стоје ствари.

Информатика је тренутно изборни предмет, као и, рецимо, домаћинство. Ако се сећате изборних предмета из школе, сећате се и какав смо однос имали према њима. Та оцена не улази у просек, нема одговорности према учењу, и ту нешто науче једино они које тај предмет баш занима.

Постоји и обавезна информатика која се изучава као део техничког образовања. Међутим, јавна је тајна да у пракси већина наставника техничког прескаче тај део књиге, јер нису у кораку с временом. Након шперплоче и тестерице, по програму је на реду да се учи нешто из информатике, али они то једноставно прескоче. Ово се показало у анкети међу ђацима - већина деце не зна неке основне ствари из информатике које су наводно слушали као део техничког образовања.

И док је нама информатика изборни предмет, просечна плата програмера у Београду је 2.000 евра. Врхунски програмери имају већу плату од директора многих српских компанија. Та цифра је скочила за дупло у последњих неколико година, само зато што је потражња огромна, а нема довољно људи који би радили тај посао. Број страних компанија у Београду је све већи, и они би могли да запосле десет пута више људи, само кад би тај кадар постојао.

Информатика у школама не треба да буде само програмирање. Ствари су се последњих година доста измениле. Већина људи и даље замишља час информатике тако што учитељица зада деци да направе програм који сабира све бројеве од 1 до 100, а онда ђаци то покушавају да направе. То је било тако пре неколико деценија. Данас је у ИТ индустрији потребно познавати и дизајн, маркетинг, аналитику, умеће презентације, и многе друге ствари.

Министар просвете, науке и технолошког развоја  Младен Шарчевић састао се  са председником Националног просветног савета проф. др Александром Липковским.

На састанку одржаном јуче у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, министар Шарчевић је исказао спремност да се интензивира сарадња са НПС-ом, за добробит и ученика и наставног кадра.

Министар је изразио жаљење што НПС није усвојио предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја о увођењу информатике као обавезног предмета у основне школе.

Министар Шарчевић је нагласио да је неопходно што пре отклонити препреке како би информатика постала обавезан предмет.

Проф. др Александар Липковски истакао је да је боља сарадња са Министарством приоритет  НПС-а и позвао министра Шарчевића на прву седницу тог тела у септембру.

Национални просветни савет, на данашњој седници није усвојио предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја да „Информатика и рачунарство“ постане обавезни предмет у основној школи од ове школске године.

Током дискусије, чланови Националног просветног савета изнели су потпуно различита мишљења о предлогу Министарства – од потпуне подршке до одређених резерви.

Иако су представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и представници Министарства за телекомуникације образложили  предлог и дали одговоре по питању техничких услова, обучености наставника и временске динамике промена, НПС није прихватио предлог да ученици од петог до осмог разреда имају информатику и рачунарство као обавезни предмет.

Предлог за увођење информатике као обавезног предмета добио је подршку великог броја компанија из ИКТ сектора.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја изражава жаљење, због данашње одлуке о НПС да се не усвоји предлог промене статуса „ Информатике и рачунарства“  из изборног у обавезни предмет.

ПРЕДЛОГ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА КОЈЕ ЈЕ НАПРАВИЛА РАДНА ГРУПА МПНТР

27. јуна НПС је разматрао предлоге наставних планова и програма предмета:
Предлог наставног плана који је предвиђао да уместо „Техничког и информатичког образовања“ предмет поново буде „Техничко образовање“, а да „Информатика и рачунарство уместо изборног буде обавезан није добио подршку НПС-а већ је само предлог наставног програма предмета „Информатика и рачунарство“ усвојен за изборни предмет.
Опис читавог предлога доступан је на goo.gl/BX3yMN

НПС је, данас усвојио нове наставне програме за изборни предмет „Од играчке до рачунара“ и „Информатика и рачунарство“ у основној школи, као и за обавезни  премет „Рачунарство и информатика“ у гимназији, као и  за први разред у средњим стручним школама.

Да би се примењивали од 1. септембра 2016. неопходно је да буду објављени од стране МПНТР што ће бити учињено током лета.
 

Zašto informatika nije usvojena?

{youtube}qQ149atFdvU{/youtube}

Zašto informatika nije usvojena u školama i šta možemo da uradimo da bude do sledeće godine?

Intervju sa Snežanom Marković koja je vodila izradu novog programa. Ukratko, ko nema vremena da gleda sve:

- Snežana Marković (pomoćnica ministra prosvete) vodila je tim koji je napravio novi program za informatiku u školama, koji je odličan i savremen.

- Program je odbio Nacionalni prosvetni savet sa obrazloženjem da prvo moraju nastavnici da se pripreme i upoznaju sa programom.

- Novi program informatike je urađen po "startup" sistemu, a ne klasičnom procedurom. Šta to znači?

Klasična spora procedura izrade programa nekog predmeta izgleda ovako: Formira se zvanična komisija, koja se onda sastaje jednom u dve nedelje na sat vremena, i nakon godinu dana ili više dobijemo program.

Informatika je isuviše dinamična oblast za takav pristup, i zato su ovde primenili startup pristup:

Snežana je okupila nekoliko desetina profesora informatike iz Srbije koji su izuzetno zainteresovani za to što rade, i svako od njih je već ranije sam napravio neki svoj moderni program po kojem predaje deci, jer nisu želeli da čekaju da se država smiluje i da ga modernizuje.

Oni su zatim podigli jednu platformu na Moodlu (to je nešto kao forum za edukaciju), i tu su nekoliko nedelja radili, danju i noću, bili na Skajpu, uložili tu svu svoju energiju, i sastavili novi, moderni program informatike. Budžet je bio nula, svi su radili za dž. (inače, kad radi komisija na klasičan spori način onda dobijaju novac)

Program je toliko dobar da su Snežanu zvali iz nekih susednih država bivše SFRJ, i pitali da li mogu da ga "ukradu" :)