Osnove programiranja su nova pismenost 21. veka

Deset godina je dug period tokom koga se mnogo toga desi i promeni. Ipak, za deset godina većina nas će i dalje biti ovde i pomislićemo kako je brzo prošlo ovih deset godina. Isto kao što je meni proletelo vreme od kako sam se 2007. vratio iz Amerike i počeo da radim u beogradskom Majkrosoft razvojnom centru. Kao što mi je brzo prošlo i deset godina pre toga, kada sam se 1998. godine zaposlio u centrali Majkrosofta u Redmondu pored Sijetla.

 

Za deset godina će većina sadašnjih osnovaca raditi poslove koji danas ne postoje, a mnoga zanimanja će potpuno nestati. Živećemo u svetu koji je transformisala četvrta industrijska revolucija, u kome glavnu ulogu igraju automatizacija, softver i veštačka inteligencija. Tehnologije se brzo menjaju i proizvodi koje IT industrija pravi uglavnom zastare posle pet do sedam godina, ali naš rad u zajednici i podrška najmlađima mogu imati uticaj koji će trajati čitav život. To je sada posebno aktuelno i izuzetno značajno.

Već danas nije dovoljno znati samo čitati i pisati da bi se neko smatrao pismenim. Zato verujem da moramo na svaki način podržati učenje algoritamskog načina razmišljanja i programiranja, jer je to osnovna pismenost 21. veka. Činjenica je da je Srbija na začelju Evrope po broju inženjera na 1.000 stanovnika i da je manjak nastavnog kadra veliki problem u informatičkom obrazovanju na svim nivoima. Ali probleme treba rešavati, a ne koristiti ih kao izgovore zašto nešto ne može da se uradi. Ubeđen sam da je četvrta industrijska revolucija ogromna prilika za Srbiju, i da budući rezultati zavise pre svega od nas samih.

Ogroman korak u tom pravcu već je napravljen - Informatika i računarstvo postali su ove godine obavezan predmet za petake, a Fondacija Petlja je uz podršku Inicijative Digitalna Srbija pripremila potpuno besplatne materijale za učenje programiranja. Nekoliko desetina hiljada osnovaca je tako već načinila svoje prve programerske korake, a ideja je da se uskoro Petlja koristi i u gimnazijskoj nastavi informatike. Majkrosoft razvojni centar podržava Fondaciju Petlju od osnivanja, a projekat je finansijski podržalo i nekoliko drugih kompanija iz IT sektora.

Nećemo svi da budemo književnici, ali svi treba da znamo da pišemo. Ne očekujem da sva deca postanu programeri, ali osnove programiranja su bitne za sve, bez obzira kojim će se poslom baviti za pet ili deset godina. Svaki lekar, advokat ili biolog radiće rame uz rame sa programerima, oslanjajući se na digitalne tehnologije. Poslodavci će ceniti ovakva znanja i podrazumevati da ih kandidati za posao imaju, bez obzira u kojoj industriji kompanija posluje. Nijedan proizvod u budućnosti neće moći da se razvija bez razumevanja mogućnosti i ograničenja novih tehnologija.

Danas, informacione tehnologije postaju mnogo više od grane industrije koja obećava. Kako su osnovne vrednosti koje nosi i saradnja, optimizam, hrabrost da se pokuša, pogreši i iz sopstvene greške nauči da bismo postali bolji – siguran sam da je to najbolji put za našu zemlju. Suština je u tome da postoje dve verzije budućnosti za Srbiju: ili potpuna digitalizacija i transformacija društva ili još jedna propuštena prilika i totalna marginalizacija. Od toga šta uradimo danas kao društvo, zavisi kako ćemo kao društvo živeti za deset godina.

(Dragan Tomić, direktor Razvojnog centra kompanije Majkrosoft u Srbiji i član UO Inicijative Digitalna Srbija)

Inicijativa Digitalna Srbija održava u nedelju, 4. marta, specijalni događaj u okviru Kopaonik Biznis Foruma, pod nazivom "Digitalna ekonomija - istorijska šansa za Srbiju". Pored autora teksta Dragana Tomića, učestvuju Vesna Bengin-Crnojević, pomoćnik direktora Instituta BioSens, direktor Nordeusa i predsednik UO DSI Branko Milutinović i glumac Miloš Biković.

Izvor: Blic