Slobodan softver u nastavi 2015

Gost autor: Miloš Miladinović

Slobodan softver u nastavi – Intervju sa profesorom informatike Goranom Jovišićem

Biti slobodan je osnovno ljudsko pravo a slobodan softver je samo još jedan korak prema tome. Kod nas pojam slobodnog softvera nije poznat dovoljno. Za to postoji svakako više faktora ali situacija se polako menja na bolje.

Najbolji primer za to je takmičenje oragnizovano od strane UPIS-a (Udruženje Profesora Infromatike Srbije) ,,Nastavni sadržaj i slobodan softver", čiji je autor Goran Jovišić, profesor informatike u Karlovačkoj gimnaziji.
Sa profesorom Jovišićem razgovarao sam o ovom takmičenju i slobodnom kodu, Linuksu u Srbiji. 

Za početak na našeg razgovora bih Vas pitao kako ste se vi upoznali sa slobodnim kodom i od kada je krenulo Vaše interesovanje, aktivno propagiranje slobodnog softvera?

U školi u kojoj radim, Karlovačka gimnazija iz Sremskih Karlovaca, u okviru jednog projekta od 2003. godine organizovana je obuka za rad u Suse Linux op. sistemu. Obuku je vršio Linux Centar iz Beograda i prvobitno bila planirana samo za profesore informatike. (Tom prilikom smo bili upoznati sa idejom slobodnog softvera i GNU/GPL licencom.

Da li imate omiljeni operativni sistem i koje programe bazirane na slobodnom kodu koristite na  svom kompjuteru?


Ne uspevam da ispratim najnovija dešavanja na ovom polju. Pohađao sam kratke obuke za razne operativne sisteme. Pošto najviše radim, u školi,  Ubuntu mogu reći da mi je on i omiljen. Kod kuće koristim Libre Office, Insckape, Gimp, Audacity, Euler, Jedit, Notepad++…Uglavnom one programe koji su mi neophodni u svakodnevnom korišćenju računara i u nastavnom procesu. Povremeno sa kolegama i u saradnji sa Linux centrom dobijem dodatna saznanja o slobodnom softveru.

UPIS-300x151.jpg

Da li se dovoljno govori o slobodnom kodu u našim školama i kako ga učenici prihvataju?


Nažalost, ne. Ovaj proces je prepušten individualnoj volji, interesovanjima i znanjima nastavnika. Nama u prosveti niko ne brani upotrebu programa baziranih na otvorenom kodu, ali isto tako niko nas ne motiviše i ne obučava da ih koristimo. Učenici su generacija “digitalnih urođenika“ za razliku od nas koji smo generacija “digitalnih pridošlica“. Njihov uzrast, radoznalost, širina, i velika znanja koja često nadmašuju znanja nastavnika motivišu učenike da istražuju, kreiraju i koriste raznovrsne softverske alate. Ovaj broj učenika je znatno veći u tehničkim školama i specijalizovanim matematičkim gimnazijama.

Da li postoji dovoljno volje kod Vaših kolega da na svojim časovima govore o slobodnom softveru?

Najveći broj nastavnika nije upoznat sa “postojanjem“ slobodnog softvera, niti sa njegovim prednostima istog što je posledica neznanja i neinformisanosti. Većina pojam slobodan softver poistovećuje sa pojmom “besplatan softver“. Mali broj nastavnika koji je prisustvovao seminarima, tribinama, i promocijama slobodnog softvera uglavnom i usvaja ovaj softver i koristi za potrebe nastave. U zavisnosti od predmeta ili grupe predmeta koju predaju nastavnici koriste samo onaj softver koji “zadovoljava“ potrebe nastave.
U poslednjih par  godina distributeri hardvera su nam učinili veluku uslugu instaliranjem operativnog sistema otvorenog koda u računare koje prodaju. Sada su korisnici (nastavnici) u prilici da se upoznaju i da sebe nateraju da nauče npr. Ubuntu (ili neki drugi operativni sistem) zato što nemaju druge mogućnosti. Nažalost, oni su i dalje samo priučeni za korišćenje istih.

Kada je osnovano Udruženje profesora informatike Srbije, koji su mu ciljevi i zadaci?


slobodansoftverskole-300x199.jpgUdruženje profesora informatike Srbije je strukovna, neprofitna organizacija osnovana 2007. godine u Kruševcu, a od 2010. godine sedište mu je u Novom Sadu.
Ciljevi Udruženja su da: doprinosi napretku računarskih nauka, njihovih primena u nastavi i popularizaciji ovih nauka, podstiče na naučni i stručni rad svoje članove, realizuje naučna i stručna istraživanja u oblasti informatike i računarstva i njihovih primena, se bavi pitanjima nastave računarstva i informatike u osnovnim i u srednjim školama i doprinosi unapređenju te nastave, bavi se otkrivanjem, negovanjem i razvijanjem obdarenih mladih informatičara i programera;

Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje će naročito da: organizuje razne vidove vannastavnih aktivnosti za mlade informatičare i programere (takmičenja, cikluse predavanja i sl), angažuje prvenstveno svoje članove, ali i stručne spoljne saradnike na organizovanju i realizaciji programa i projekata radi ispunjavanja ciljeva Udruženja, organizuje samostalno ili u zajednici sa drugim organizacijama, domaće i međunarodne konferencije, javne tribine, okrugle stolove, seminare, savetovanje, predavanja i druge oblike stručnog i javnog rada, sarađuje sa naučnim i obrazovnim institucijama za informatiku i računarstvo, odgovarajućim prosvetno-pedagoškim institucijama i drugim radnim i društvenim organizacijama, sarađuje sa srodnim društvima na teritoriji Srbije i sa srodnim društvima u drugim zemljama, prikuplja literaturu i softver iz informatike i računarstva za svoje članove.

 

Zašto je kod nas po Vašem mišljenju znanje o slobodnom kodu veoma slabo i da li vi, misleći kao ,,UPIS“ imate projekte koje biste predložili nadležnim organima naše države u cilju edukacije populacije?


Naše istraživanje koje je realizovano:

%D0%A1%D0%9B%D0%9E%D0%91%D0%9E%D0%94%D0% Slobodan softver može uspešno da se primeni u sledećim segmentima fukcionisanja škole:
 a) informacijska infrastruktura (kompjuterska mreža, serveri za elektronsku poštu, razmenu datoteka, web serveri i infrastruktura, baze podataka);
b) administracija nastavnih aktivnosti i pedagoškog rada (web aplikacije za obrazovanje, kreiranje obrazovnog sadržaja, upisivanje ocena i administraciju nastave i pedagoških aktivnosti, kreiranje rasporeda, komunikacija sa društ
venom zajednicom i sl.);
v) upravljačke funkcije škole (aplikacije za upravljanje projektima, upravljanje dokumentima, baze podataka, arhiviranje dokumenata, enkripcija, aplikacije za upravljanje finansijama);

 g) neposredan obrazovni rad (aplikacije za obradu slike, teksta, slike, audio signala, video signala, aplikacije iz oblasti hemije, biologije, bioinformatike, programiranja, matematike, fizike, projektovanje, elektronika, upravljanje finansijama, web alati, kreiranje i upravljanje informacijskim sistemima i sl.).
Primena u ovim oblastima funkcionisanja obrazovnog procesa govori o mogućnosti primene slobodnog softvera u svim društvenim aktivnostima pa se struktura ove primene u obrazovnom procesu može analogno primenjivati u celom društvu jer potreba za informacijama i kreiranje i distribucija informacija moraju imati slobodnu infrastrukturu i razvijenu naviku i veštine ukreiranju i distribucij informacija kao i kreiranju i upotrebi alata koji tome služe.

druženje je održalo Konferenciju sa međunarodnim učešćem “Primena slobodnog softvera u nastavi“ u decembru 2012. pod pokroviteljstvom Uprave za Digitalnu agendu sa učešćem od oko 100 predavača.
Prošle godine održano je 16 akreditovanih jednomesečnih seminara u kojem je učestvovalo 480 nastavnika iz cele Srbije. U prošloj godini je u oko 100 škola uz našu saradnju a podstaknuti seminarima – obukom uvelo slobodan softver u svoje škole. Uštede su ogromne samo u korišćenju LO (Libre Office) paketa kojim je zamenjen komercijalni paket škole su uštedele 5.900000 dinara, efekti korišćenja drugih programa i operativnih sistema su još veći. Kreiranjem baze primera, vežbi, zadataka, pripremne nastave, i sl. za potrebe nastave motivisaćemo i druge škole da koriste slobodan softver.
Od ove školske godine Udruženje akreditovalo stručne tribine “Primena slobodnog softvera u inkluzivnom obrazovanju“ za nastavnike i stručne saradnike u školama.

Da li postoji podrška od strane države i koji je zvaničan stav države prema slobodnom kodu kao alternativi, dobrom načinu ka uštedi i bezbednosti?


Koliko mi je poznato bilo je pomaka pre par godina u ovoj oblasti, naročito u Ministarstvu telekomunikacaij tj. Upravi za digitalnu agendu dok je bila u sastavu ovog ministarstva. Slobodan softver nije deo strategije razvoja ni jednog državnog organa. Država pomaže, ali nedovoljno i nesistematično.

Detaljnije (izvor): Blog B92