NPP

Реформе чекају стручњаке

alt

Разлог што су реформе у Србији пропале је то што није било стручних људи који би економске, политичке, друштвене и културне реформе спровели на прави начин, оценио министар Расим Љајић на конференцији "Важност међународних професионалних квалификација".Министар рада и социјалне политике Расим Љајић изјавио је да су реформе у Србији пропале јер није било стручних људи и додао да је потребно повећати улагање у образовање и унапредити образовни систем.

"Једино што имамо је људски ресурс и не можемо више говорити само о јефтиној радној снази као потенцијалу Србије", рекао је министар на конференцији "Важност међународних професионалних квалификација".

Образовање за дигитално доба

Аутор: Снежана Марковић, наставница рачунарства и информатике Шесте београдске гимназије

Извор: Републички завод за статистику (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=728)

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2011.

РСЗ

Републички завод за статистику направио је истраживање о употреби информационо-комуникационих технологија у Републици Србији. Резултати истраживања су објавњени на:

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=728

Професори и директори знају да су у Националном просветном савету усвојени иновирани наставни програми за гимназије који ће важити у овој и наредној школској години, али још увек нису добили званичну информацију о томе, као ни упутство просветних власти. Кад то буду добили, почеће да их примењују у настави, кажу у школама. Подсећамо, Савет је 27. септембра предложио да се ти програми, у мери у којој је то могуће, примене у свим разредима гимназије и та информација је стављена на званични сајт НПС. 
Док на 110 гимназијских адреса не стигне допис Министарства просвете и науке, 68.000 ђака учиће по постојећим програмима, који су од 1990. значајније сажимани само једном, пре десетак година. Али, то не значи да ће се они буквално држати зацртаних наставних садржаја. Наставници и професори изјављују да су и до сада имали слободу да сажимају градиво, избацују поједине наставне јединице које су изгубиле смисао и да су на часу „прескакали“ појмове и називе које је прегазило време - попут имена државе као што је СРЈ или Чехословачка, на пример... „Али то се не ради тако да се наруши одобрени, постојећи наставни план и програм“.
Промене, које још увек нису званично ушле у школску праксу, не односе се на специјализоване гимназије - филолошке, математичку и спортску. Оне ће, по речима директора Карловачке гимназије Раде Зејака, имати посебан поступак. Њихови програми тек треба да дођу на дневни ред за „претресање“. Али, пре него што стигну на тапет, биће пуне руке посла у редовним средњим школама, пре свега да се по истом принципу као и за гимназије, усвоје иновирани програми за средње стручне школе.