Зашто су коментатори на интернету данас љути, злобни и фрустрирани

Интернет као друштвени феномен у кратком временском периоду успео је да измени многе друштвене конвенције. Тако је данас сасвим прихватљиво позвати неког на састанак путем Facebook, а некима није страно ни да прекину везу преко chata. Да не помињемо низ примера у којима су љубавне везе започеле и трајале месецима иако се двоје људи знало само "преко мреже".Осим таквих, интернет је променио и друге конвенције понашања. Оно што је некад био Римски форум, то је данас постала интернет сфера. Сви који имају приступ мрежи имају и право говора. Међутим, данас то право говора никога не респектује већ су људи својом слободом говора склони да знатно повреде друге људе. Један од важних разлога зашто је то тако јесте управо то - имају времена за припрему терена, крију се иза екрана, имају свој интернет алтер его и не морају "жртви" да погледају у очи. Такође, често нападају оне о којима знају много, а они о "нападачима" не знају ништа, нити се могу адекватно бранити.

Не морамо наводити низ конкретних примера новог понашања, довољно је погледати шта се на Facebook пише о јавним особама, како је Покојна Милева, дежурна душобрижница балканских звезда освојила срца "обичних смртника" или једноставно погледати активистичке покрете у последњих неколико година који су кренули од монитора персоналних рачунара.

Као и све, интернет има своје добре и лоше стране. А слобода говора и изражавања свакако спада у оне добре, све док та слобода не крши слободу других људи и неосновано, завидно, љутито и антипатично вређа осећања других људи.

Као и све, интернет има своје добре и лоше стране. А слобода говора и изражавања свакако спада у оне добре, све док та слобода не крши слободу других људи "Shit happen'", коментираће многи "тролови", међутим, психолози истичу да бујица злонамерних и љутитих интернет коментара дјелује негативно на друштво у целини.

Како истиче професор Арт Маркман са Универзитета у Тексасу, данас су online коментари невероватно агресивни, а не решавају ниједан проблем.

"На крају ти као коментатор никако се можеш да имаш осећај као да си некоме нешто рекао, као да те неко чуо. Уз то, човек доживљава велико негативно емотивно искуство које не решава ниједан проблем или фрустрацију који се само гомилају", закључује професор.

"Кад се разговара са особом лице у лице, коме се може предвидети монолог осим код људи у филмовима? Чак и ако се наљутите на некога и то му покажете, од те особе ћете истог тренутка добити одговор у којем ће се отворити дијалог и постојати велика шанса да се тај проблем одмах реши. Тако се људи евентуално смире и слушају што имају за чути у једној нормалној конверзацији", истиче професор.

"Mainstream медији су учили људе како да на погрешан начин комуницирају" 

Са друге стране, професор новинарске етике у Вашингтону, Едвард Васерман део кривице за друштвену јадиковку пребацује и на медије.

"Нажалост, маинстреам медији направили су богатство на томе што су људе учили како да на погрешан начин комуницирају и то тако што су им дали Џерија Спрингера, Кросрајер и Била О'Рајлија. Људи разумљиво закључују да је њихов бес изазван политиком и на тај начин се онда и формирају нове друштвене идеје", истиче професор Васерман.

Размена реченица која се одвија на интернету свеједно не може да замени разговор уживо и таква дискусија не може донети компромис "У ово електронско доба видимо да све више попримамо облик информације и крећемо према технолошком продужетку свести. То је смисао наше изјаве да сваким даном дознајемо све више о човеку. Тиме хоћемо да кажемо да смо кадри да све више попримамо друге облике изражавања, који нас надилазе", предвиђао је и сам Маршал Меклухан 1968. године у својој књизи "Разумевање медија".

На крају, и професор Маркман закључује следеће: "Такав начин комуникације штети друштву и менталном здрављу људи. Размена реченица која се одвија на интернету свеједно не може да замени разговор уживо и таква дискусија не може донети компромис".

Ваља истаћи и моћ невербалне комуникације која се одвија спонтано и на подсвесном нивоу током вербалног разговора и коју никако не можемо искусити online. Хтели ми то или не, својим саговорницима говором тела шаљемо поруке о томе слажемо ли се заиста с њима или не, јесмо ли самоуверени или избегавамо да одговоримо на "шкакљива" питања те још много, много тога више.

Сви ми желимо да се наш глас чује

Са друге стране, можда би се друштво као такво требало више бавити позитивним странама стварања "новог друштва". Појавом интернета долази до јачања индивидуализације и потискивања наметања мишљења колектива.

Више није потребно да сви једнако размишљамо како бисмо били делом одређене грађанске акције. Управо супротно, подстиче се и наглашава важност сваког појединачног мишљења, без обзира на то какво оно било и без страха од одбацивања од стране колектива. Управо је то један од основних разлога зашто се све више младих људи укључује у глобални активизам.

Без страха од одбацивања, занемаривања и искључивања врло је лако укључити се у борбу за циљеве у које верујемо. Сви ми желимо да се наш глас чује, не само на локалном, већ и на глобалном нивоу, а управо је интернет средство остваривања тог циља.

Једини проблем и даље лежи у тој интернет "нецивилизованости", јер интернет заједница је тек култура која се формира.


Извор: slobodnazona.info