4. Разред: Веб дизајн

Posted: 20/02/2013 in Informatika III i IV

alt

Веб дизајн (енгл. Web design) представља графичко осмишљавање или дизајнирање Интернет странице користећи слике, језик за означавање и формирање HTML, стандардизацију и употребљивост странице.

Веб дизајн је широк појам који обухвата различите вештине, стандарде и дисциплине који се користе у производњи и одржавању интернет страница. Области веб дизајна обухватају; веб и графички дизајн, дизајн интерфејса, ауторинг, укључујући стандардизовани код, корисничко окружење и oптимизацију за веб претраживаче. Многи појединци најчешће ће радити у тимовима који покривају различите аспекте процеса пројектовања, док ће други веб дизајнери самостално покрити све области. Израз веб дизајн се обично користи да опише процес дизајна који се односи на предњи део (изглед странице) и пројектовање веб-сајта укључујући писање кода. Раширена је погрешна претпоставка да под тај појам спада и развој Интернет софтвера (енгл. Web development), иако су у суштини то две сасвим различите области. Од веб дизајнера се очекује да задовоље потребне услове изгледа и функционалности веб-сајта, уколико њихова улога подразумева и писање кода потребно је да буду у току са веб стандардима.

Историја (1988-2012)

Иако веб дизајн настао скоро, може бити лако повезан са другим областима као што су графички дизајн. Област веб дизајна такође представља тренутно технолошко становиште. Ова област је постала саставни део свакодневног живота људи. Тешко је замислити интернет без анимираних слика, различитих стилова типографије, шарених позадинских слика и музике.

Почетак вебa и веб дизајна

Године 1989, док је радио у ЦЕРН, Тим Бернерс-Ли је наговестио ствaрање глобалног хипертекст транспорт протокола, који је касније постао познат као Светска мрежа (енгл. World Wide Web), W3, WWW). У раздобљу од 1991. до 1993. настала је Светска мрежа. Странице које у себи садрже само текст могу се прегледати помоћу једноставне линије мод (промптног) прегледача.

Марк Андрисен и Ерик Бина su 1993. године, створили су Мозаик претраживач. У то време било је више претраживача, међутим већина њих били су направљени на платформи Уникса и били су оптерећени текстом. Није било интегрисане подршке графичких елемената дизајна као што су слике или звукови. Мозаик прегледач био је осмишљен тако да разбијe овај калуп. W3C је настала у октобру 1994, да „води Светску мрежу до свог пуног потенцијала кроз развој заједничких протокола који промовишу своју еволуцију и обезбеђују његову интероператибилност“. Ово је обесхрабрило компаније да монополишу прегледаче и програмске језике, који би могао мењати ефекат Светске мреже у целини. W3C наставља да поставља стандарде, који се данас могу видети попут ЈаваСkриптa. Године 1994. Андрисен формира корпорацију за комуникације. Она је касније постала позната као Нетскејп (Netscape Communications), Нетскејп верзија 0.9 претраживач. Компанија Нетскејп је створила сопствене ХТМЛ ознаке без додира са традиционалним процесом стандардизације. На пример Нетскејп верзија 1.1 поседовала је команде за мењање боја позадине и форматирање текста са табелама на веб страницама. Током 1996 до 1999 почели су први ратови претраживача на тржишту. У рату претраживача виђене су компаније Мајкрософт и Нетскејп које су се бориле за доминантан положај сопственог претраживача на тржишту. Током овог периода било је много нових технологија у овој области, посебно Листа Каскадних Стилова (CSS), JacaScript и Динамички ХТМЛ. Читаво надметање на пољу прегледача довело је до многих позитивних остварења и помогло је да се веб дизајн развија рапидно, константо брзим темпом.

Еволуција веб дизајна

Године 1996 компанија Мајкрософт објавила је свој први конкурентни претраживач, који је поседовао сопствене карактеристике и тагове. То је такође био први претраживач са подршком за листу каскадних стилова, који је у то време представљао непознате технике. ХТМЛ Ознаке за табеле, првобитно су биле намењене за приказивање табеларних података, међутим, дизајнери су брзо схватили потенцијал коришћења ХТМЛ табела за креирање комплексних мулти-колона и распореда који иначе нису били могући. У датом тренутку, дизајн и естетика имају примат над добром структуром, а мало пажње је посвећено семантици и веб приступачности. ХТМЛ сајтови су већ били ограничени у својим дизајнерским могућностима, а још више са ранијим верзијама ХТМЛ-а. Да би креирали сложене пројекте, многи веб дизајнери морали су да користе компликоване структуре табела па чак и да користе празан ГИФ – слику како би направили размак у празним ћелијама табела. CSS правила су уведенау децембру 1996 од стране В3Ц организације како би подржала презентацију и распоред елемената; ово је дозвољавало ХТМЛ коду да буде више семантички него презентациони и на тај начин побољша веб приступачност. Године 1996 Флеш (првобитно познат као Future Splash) је развијен. У то време представљао је алат једноставног изгледа, али је омогућио веб дизајнерима да иду и изван оквира ХТМЛ у том тренутку. Данас, Флеш је веома напредовао и развио се у веома моћан алат који има могућност да развије комплетне сајтове.

Алати и технологије

Веб дизајнери користе низ различитих алата у зависности од производног процеса у који су укључени. Ови алати су ажурирани временом по најновијим стандардима и верзијама софтвера, али су принципи који стоје иза њих остали исти. Веб графички дизајнери користе векторску и растерску графику за креирање слика форматираних за веб или дизајн прототипа. Технологије које се користе за креирање веб-сајтова укључују стандардизоване ознаке које могу бити написане ручно или генерисани од стране WYSIWYG софтвера за уређивање. Постоји такође власнички софтвер базиран на додацима (плуг-инс) који заобилази клијент верзију претраживача, то су често WYSIWYG, али са опцијом коришћења језикa за скриптовање тог софтвера. Алати који служе за оптимизацију веб-сајта за претраживаче (СЕО), могу се користити за проверу рангирања страница и њиховом анализом предлагати побољшања. Остали алати које веб дизајнери могу да користе укључују могућност употребе валидатора и друге алатке за тестирање употребљивости и приступачности како би осигурали да њихови веб-сајтови испуњавају смернице веб приступачности.

Извор:  Wikipedia


Преузето са: Блога и портала НашаШколаНЕТ